Графички дизајн: логотип, лого, знак

У данашње време, графички дизајн, пре свега кроз лако доступне програмске алате постаје доступан и многим људима који нису довољно упућени у графичку струку и графичи дизајн. Ово је кратки осврт на некa правила којих се треба придржавати.Чланак не може послужити да некога научи графичком дизајну али бар може да му да неке смернице на шта да обрати пажњу и шта треба да учи.

Дефиниције

Логотип је израз потекао од грчког логотипос  (λογότυπος) а представља графички обликован назив организације, предузећа или нечег другог што треба графички представити. Временом је настао и скраћени облик логотипа под називом лого (знак) који представља графички знак који може, али не мора садржавати назив.

Није ретко да логотип преузима улогу и лого-а или да се лого и логотип користе искључиво заједно. Из тог разлога изразе знак, лого и логотип моемо сматрати синонимима. Уколико се користи само један од ових израза сматра се да се мисли на било који од њих, а ако се наведу знак/лого и логотип онда се сматра да знак/лого представља графички симбол, а логотип назив али и даље представљају једну целину.

Функција логотипа је да обезбеди јединствен и препознатљив графички идентитет објекта представљања. Раније су дизајнери поклањали пажњу симболици, односно значењу логотипа, а данас се првенство по правилу даје препознатљивости. Циљ је да се знак лако запамти и повеже са објектом који представља.

Знак као први корак у дефинисању идентитета не треба често мењати, те је стога оправдано потрошити више времена и новца на њега и изабрати решење које ће оправдати свој улогу у дугом временском периоду.

Добар знак испуњава следеће услове:

– треба да је јединствен и да не подсећа на неки други знак и тиме изазива забуну;

– треба да је функционалан у разним контекстима, пре свега да задржи своју препознатљивост и графичку целовитост;

– треба да буде графички употребљив и препознатљив и приликом знатног умањења или увећања;

– треба да буде применљив у црно-белој комбинацији боја;

– ако се знак употребљава у боји, треба да буде применљив у црно-белој комбинацији боја уколико се преноси на медиј који је црно-бели (на пример: фотокопија или факсимил);

– треба да буде применљив у било којој комбинацији једне боје и беле;

– треба да буде употребљив и у негативу;

– треба да буде применљив у различитим технологијама приказа, односно штампе на различитим материјалима, површинама и облицима на којима се знак приказује;

– треба да испоштује основне принципе графичког дизајна (белина, боја, форма, целовитост и јасноћа)

Како дизајнирати знак

Пре свега, морате бити упознати са наменом знака који правите, тако да можете да његов изглед прилагодите тој намени.

Немојте се ограничавати и будите отворени за све форме, пробајте и разне графичке елементе и скраћенице, и пун назив и њихове комбинације.

Некада је услов за израду знака било то да он графички асоцира на објекат који представља. Ни данас се то не избегава, али је много важније да знак буде такав да га је лако запамтити и препознати. Сам знак не мора да има значење које проистиче из њега самог, већ га може стећи кроз употребу, преузимањем значења од објекта који представља.

Један од добрих начина провере да ли је знак графички добар је да замолите некога да погледа знак, а онда да га, по сећању, нацрта руком. Ако му то успе, значи да је знак довољно препознатљив да га је лако запамтити, и једноставан да се лако може нацртати.

Знак увек радите у кривама, а не у растеризованој слици (битмапа). Растеризовани формат представља превише ограничавајући фактор у погледу лаког прилагођавања, нарочито када је потребно мењати величину знака. Готов знак увек приложите у лако читљивом формату. Не користе сви корел, илустратор или неки други програм. Знак снимите и распрострањеним форматима познатијих програма, али и у неким које програми знају да увезу, као што су рецимо постскрипт или ПДФ формати.

Добро је да основну верзију знака радите као црно-белу. То је најпростији облик који гарантује велику област примене. Боје је лако додати касније, било да се усвоје заштитне боје, било да се боја бира зависно од потребе. У сваком случају, неизбежно је да се знак користи у двобојној варијанти, било намерно, на медијима који суограничени на две боје, било ненамерно, рецимо, тако што неко на факс ископира документ са одштампаним знаком.

Врло је лоше ако знак у црно-белој варијанти постаје непрепознатљив. Ако већ корисите више боја гледајте да оне буду међусобно контрастне како би знак задржао препознатљивост и ако се сведе само на једну боју.

Ако радите варијанту у боји, обавезно дефинишите које се боје користите и то у неком спот стандарду (спот боје су фабричке боје које се не праве мешањем, већ се бирају из колорне палете и имају свака своју идентификацију). Тако ћете олакшати штампу, јер ће у штампарији, уместо да мешају боје и погађају ону коју сте изабрали, једноставно моћи да, на основу одређене спот боје добију тачно ону нијансу коју сте одредили. Обично се за спот боје користи Pantone означавање, а које код означавање да употребите, то и наведите.

Поред ознака спот боја, обавезно наведите и CMYK вредности сваке боје, а у последње време, због све чешће примене у дигиталним медијима, препоручљиво је за боје навести и RGB вредност па чак и облик који се користи у веб дизајну (#rrggbb).

Избегавајте велики број боја (већ све преко три боје можете сматрати промашајем), а нарочито преливе између боја и растере. Ма како то вама лепо изгледало на екрану, у пракси, то је врло тешко применљиво или су неопходне скупе штампарске технике да би се такви ефекти уопште приказали.

Немојте користити фотографије. Она увек имају превише боја, нијанси и ситних детаља да могу иоле пристојно да изгледају у црно-белој штампи, а ни у штампи која је ограничена на две-три боје.

Сваку идеју испробајте на применљивост. Пре свега пробајте како изгледа значајно умањена и значајно увећана. Да ли и тада задржава своју графичку целовитост и препознатљивост. Испробајте знак и у ниској растерској резолуцији, која одговара примени у wеб дизајну. Обавезно пробајте и како знак изгледа у негативу. Увек имате у виду како ће се знак понашати када се користи у тешким условима, рецимо приликом штампе на врло малим површинама (хемијске оловке, значке, привесци), на незгодним материјалима као што је текстил, или ограниченим технологијама као што је вез, сито штампа, па чак и на екранима са великим тачкама.

Не ограничавајте се на једну варијанту знака. Испробајте га са разним додацима и са разним ефектима. Само тако ћете стећи представу колико је знак употребљив и колико трпи различите контексте.

Коришћење знака у различитим контекстима у реалној примени не можете избећи. Све је теже унапред предвидети све могуће начине примене знака, а нарочито неопозиво одредити све елементе тог знака – кад тад ћете доћи у ситуацију да у примени знака морате да занемарите све елементе осим саме суштине – оне најједноставније црно – беле форме.

На знаку избегавајте несразмеран однос „белих“ и „црних“ површина. Та несразмера ће се сигурно одразити на препознатљивост графичког облика приликом увећања, а нарочито умањења. Избегавајте уске елементе, танке линије, или било какве ситне детаље. Све што је уско, танко и ситно, умањењем постаје још уже, још тање и још ситније, и то, по правилу, уже, тање и ситније него што медиј на коме се знак примењује може да истрпи.

За израду знака немојте користити библиотеке готових симбола, чак ни ако ћете неки симбол узети само као елемент. Користите библиотеке за инспирацију и фазоне али знак који направите нека буде јединствено графичко решење. Избегавајте коришћење графичких елемената који могу имати другачије значење у неком другом контексту (религиозном, културном и слично).

Ако као основу графичког решења узимате неки фонт, урадите му нешто да му дате неку различитост, да не испадне да је знак добијен тако што је просто назив откуцан изабраним фонтом.

Како представити знак

Када сте завршили дизајн знака, посао није готов. Потребно је да га припремите за приказивање. Уколико се ради о неком успутном послу, који уз то и не наплаћујете, не морате ићи у детаље, али свакако треба да урадите неколико варијанти знака којима демонстрирате његову применљивост. То значи да знак треба да прикажете у нормалној величини, знатно умањеној, знатно увећаној, у негативу, ако се радио комбинацији знак – логотип, њихов однос, нарочито ако је могуће мењати им међусобни однос величина. Све то треба урадитиобавезно у црно-белој варијанти и по жељи у бојама.

Ако радите озбиљнији посао онда клијенту треба да приложите књигу стандарда у којој ћете дефинисати начин коришћења знака (и логотипа). Ова књига садржи приказ самог знака, употребу у различитим варијантама, дефиницију белина око знака, дефиницију пословног писма (меморандума), дефиницију фонтова које треба користити на документима, са упутствима који фонтови се, када и како, користе, дефиницију садржаја подсетнице, дефиницију садржаја wеб стране, дефиницију печата, и друге примене (натписе за пословне просторије, натпис за улаз у пословни простор и слично). Садржај књиге стандарда може бити различит од случаја до случаја, а на Интернету ћете свакако наћи доста примера. Погледајте на пример Corporate Identity Portal Style Guides