U stvari tačan naziv ove antene je Yagi-Uda po japanskim naučnicima (Hidetsugu Yagi i Shintaro Uda), koji su je konstruisali. Antena je napravljena 1926. godine u okviru projekta bežičnog prenosa električne energije, za šta mu je bila potrebna visoko usmerena antena. Poznatija je kao Yagi antena jer je 1928. godine Hidetsugu Yagi objavio članak o istraživanjima u oblasti kratkih talasa na egleskom jeziku i u njemu pomenuo i ovu antenu.
Antena je vrlo brzo postala popularna jer je bila jednostavne konstrukcije, a imala je veliko usmerenje i veliki odnos signal-šum. 1930. je ova antena upotrebljena u sistemu za navigaciju aviona prilikom sletanja, a upravo je Unioverzitet Tohoku gde su Hidetsugu Yagi i Shintaro Uda bili zaposleni 1933. ostvario kratkotalasnu radio vezu na rastojanju od 40 kilometara između dva japanska ostrva.
Amerikanci su Yagi-Uda antene koristili već u Drugom svetskom ratu na radarima, ali i avionima, kao i Nemci. Zanimljivo je da je japanska vojska za te antene saznala tek pred kraj rata, nakon zaplene tehničkih beleški jednog od zarobljenih britanskih radarskih tehničara, a tada su saznali da je antena u stvari delo japanskog naučnika. Antena je čak ugrađena i u atomske bombe koje su bačene na Hirošimu i Nagasaki.
Zbog svojih karakteristika, Yagi-Uda antena je dobila široku primenu u svim radio-vezama gde je bilo potrebno premostiti velika rastojanja. Danas ove antene se koriste za prijem radio i TV programa, likovima za merenja i daljinsku kontrolu, u radioamaterskim i drugim vezama, a izuzetno su popularne za bežično umrežavanje.