Теме: Друштво

Ако вам не дају рачун, не морате да платите

Скраћена веза: https://pedja.supurovic.net/veza/1341

Читах Noctua4-ову белешку о томе како његов кабловски провајдер наплаћује услуге у готовини а при том уместо признанице или рачуна корисницима даје поштанске опште уплатнице.

То је наравно криминално, јер по нашем закону, купац робу или услугу не мора да плати ако не добије исправан рачун. Закон је врло јасан, продавац мора да вам да рачун за продату робу или услуге (роба мора бити предата или услуге извршене, да би се могао сачинити рачун), а ако он то не учини, или је рачун неисправан, купац не мора да плати. Обратите пажњу следећи пут када пролазите поред неке касе. Обично великим словима пише управо то.

Ужички специјалитет

Подсетио сам се једне занимљиве ситуације коју смo ми у Ужицу имали пре неколико година. Наиме, предузеће Топлота је деценијама имало праксу наплате рачуна за грејање такву да корисник мора да оде на благајну Топлоте и тамо плати рачун.

То је тако функционисало све док није постало уобичајено електронско плаћање. Тада су корисници су почели да траже да им се испостави рачун да могу да плате са рачуна или трајним налогом. Међутим, Топлота за то није хтела ни да чује – рачун је могао да се добије само када се плати готовином (касније сам сазнао да је то у ствари последица лоше унутрашње организације – наиме, Топлота је као једини доказ да је неко платио услугу, имала управо то да је рачун издат – благајник би добио грпу рачуна, био задужен за укупан износ а назад је могао да врати само ненаплаћене рачуне и новац за наплаћене – ако рачуна нема, значи да је плаћен).

С једне стране због тога што корисници нису добијали рачуне, а с друге стране зато што једноставно забораве да оду на благајну, проценат ненаплаћених рачуна је постао прилично велики, до те мере да је Топлота морала да уведе рутинску меру судске наплате. То је било тако рутински да је Топлота штампала документе тужбе заједно са решењем о принудној наплати, све о истом трошку, на истом листу папира, а онда је то ишло у суд да се, опет рутински, овери, и слато је поштом туженима.

Дошло је до невероватне ситуације: корисници којима није испостављен рачун су тужени и пресуђено је да плате дуг (за неиспостављене рачуне) и (не мале) судске трошкове, а да често нису знали ни да дугују, ни колико дугују, а камоли да су тужени.

Горе него код Кафке, овде нисте ни знали да сте тужени, нити имате прилику да учествујете у судском процесу, само добијете готову пресуду – крив си. Многи су заиста из саме пресуде сазнавали за износ дуга.

Међутим, није народ тако наиван. Одговор тужених је био врло бистар и ефикасан. Наиме, већина дужника су били у дугу само зато што нису имали информације колико и када треба да плате, па су једноставно из пресуде видели колики је стварни дуг, и истог дана када су добили пресуду, отишли у Пошту и платили тај износ.

После тога је само требало отићи у суд са пресудом и уплатницом, да вам овере да сте ви дуг платили те да тужба нема основа. Суд није могао да зна да ли је уплата извршена пре или после пријема пресуде већ само да је плаћено на дан када је и пресуда уручена -а то значи да је могло бити плаћено и пре пријема пресуде.

Тако је наједном огроман број судских решења бивао поништен, али Суд је потраживао своје трошкове, а како није имао од кога другог, потраживао их је од Топлоте, фирме која је тужбе и послала. Топлота је, наравно, све те трошкове морала да плати и тек тада су директори тог предузећа ставили прст на чело и закључили да им је ипак најјефтиније да лепо људима шаљу рачуне.

Откако су почели да шаљу рачуне, одједном проблема са наплатом више није било у тој мери.

Наравоученије: Не морате да плаћате ако вам не дају рачун, не морате да плаћате готовином ако не желите. Увек инсистирајте да вам дају рачун и платите га онако како то вама одговара.


Поделите овај чланак са пријатељима


2 comments to Ако вам не дају рачун, не морате да платите

  • Па, не постоје џабе оне силне приче како је Ера надмудрио Турчина…

  • Ево и Ристан је на свом блогу описао своје слично искуство са Биоктошем, које је, у свом безакоњу отишло још даље.

    Не само да га нису обавестили или опоменули о дугу, него су га тужили, осуђен је а да није ни знао да је тужен и поврх свга, наплаћен му је дуг и судски трошкови а да он и даље није обавештен о целој ствари (дакле нити је обавештен о дугу, нити је добио судско решење, ама баш ништа).

    Сазнао је о чему се ради тек када је приметио да су му нестале паре са рачуна па се распитао.

Leave a Reply

 

 

 

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Попуните израз тако да буде тачан: *