Radio-amaterizam u našoj zemlji je u dugom vremenskom periodu bio vezan za sistem odbrane zemlje i kao jedan od činilaca tog sistema imao je određenu podršku države i društva.
Promena sistema odbrane se odrazio i na radio-amaterski pokret i to na najgori mogući način – država i društvo su ga potpuno zapostavili. Radio-amateri su već dugo prepušteni sami sebi.
Takav odnos države je imao negativan uticaj. Najveći problem koji danas radio-klubovi imaju je u tome što su u velikoj meri ostali bez prostorija. Veliki broj radio-klubova je, nakon što su ostali bez prostorija, ugašen.
Radio-klubovi i radio-amaterski pokret ne mogu da opstanu ako nemaju odgovarajući prostor za vršenje obuke i postavljanje radio-stanica. Radio-amateri su spremni da ulažu lični trud, vreme, znanje i novac u obuku novih kadrova ali je obezbeđivanje prostora daleko izvan njihovih mogućnosti.
Posledica je da su aktivnosti u obuci mladih smanjene. Nekada je svaki radio-klub izvodio bar jednu do dve generacije novih radio-amatera godišnje, a sada tek poneki radio-klub uspe da u nekoliko godina obuči jednu generaciju. Od tako obučenih kadrova mali broj ostane u hobiju, jer nemaju uslove da stečena znanja utvrde i unaprede praktičnim radom.
Mlade je teško motivisati da se posvete ovom hobiju kada ne postoje uslovi, najpre ako radio-klubovi ne mogu da postave rado-stanice i omoguće mladima da ih aktivno upotrebljavaju, pretvarajući tako teorijsko znanje sa obuke u praktične veštine. Radio-amaterska oprema nije jeftina i mnogima je (a pogotovo mladima) jedina mogućnost da je upotrebljavaju rad na klupskim radio-stanicama.
Sve to se odražava i na sposobnost radio-amaterskog pokreta da se odazove u vanrednim situacijama. Još uvek je radio-amaterski kadar, obučen u boljim vremenima, sposoban da odgovori na sve takve zadatke i potrebe, ali oni nemaju mogućnosti da, kao nekada, stvaraju novi kadar koji će ih zameniti. Bez stvaranja novih, mladih obučenih radio-matera, ovaj pokret postaje sve malobrojniji i njegova moć da pomogne kada to zatreba – slabi.
Utisak je da se država i društvo sete radio-amatera kada su im potrebni, upotrebe ih i onda ponovo zaborave. Ukoliko se takav odnos prema radio-amaterima nastavi, izvesno je da u nekom budućem trenutku, kada budu bili potrebni, radio-amatera više neće biti.
Neophodno je da država i društvo promene svoj odnos prema radio-amaterskom pokretu. Neophodno je da se radio-klubovima omogući da obavljaju svoj osnovni zadatak – obuku mladih radio-amatera. Sa novim kadrovima jača se pokret, a ujedno se i jača njegova sposobnost da odgovori svim zadacima u sistemu pomoći u vanrednim situacijama, zaštiti i odbrani zemlje.
Ovaj članak je deo serije članaka o radio-amaterizmu:
- Radio-amaterizam: Šta je to?
- Radio-amaterizam: Rad sa mladima – stvaranje stručnjaka
- Radio-amaterizam: Radio-mreža za opasnost
- Radio-amaterizam: Saradnja sa lokalnom zajednicom
- Radio-amaterizam: Radio-amaterski turizam
- Radio-amaterizam: Problemi radio-amaterskog pokreta