Danas smo svakodnevno u dodiru sa predmetima autorskih prava, bilo kao njihovi stvaraoci ili korisnici. Zbog toga je neophodno da budemo upoznati sa autorskim pravima kako bismo se mogli ponašati u skladu sa njima, s jedne strane da ne oštetimo drugoga, a sa druge strane, da zaštitimo sopstvena prava. Ovo se naročito odnosi na računarsko okruženje, jer je tu verovatno i najlakše ugroziti nečije pravo.
Objasniću u najkraćim crtama osnovne pojmove i načela autorskog prava.
Šta je autorsko delo
Autorsko delo je svaki originalni proizvod. Autorsko delo može biti u bilo kojoj formi. Može to biti pisano ili govorno delo, dramsko delo, muzičko delo, filmsko delo, likovno delo, arhitektura, karta, fotografija, maketa…
Onog momenta kada ste napravili nešto originalno vi ste autor toga dela. Vrednost dela je nebitna. Može to biti i nešto potpuno bezvredno u bilo kom pogledu, ali ste vi i dalje autor tog dela.
Autorskim delom se smatra i prerada nekog drugog autorskog dela. Uslov je, naravno, da su ispoštovana autorska prava autora originalnog dela.
Šta nije autorsko delo
Autorskim delom se ne smatraju ideje, principi i slične tvorevine koje nisu stvorile konkretno delo.
Autorskim delom se ne smatraju ni neki opšti ili javni dokumenti kao što su zakoni, propisi, razni službeni materijali državnih organa i javnih ustanova i slični dokumenti.
Kada nastaje pravo na autorsko delo
Autorsko pravo nastaje momentom stvaranja dela i nije neophodna posebna registracija. Samim prvim objavljivanjem dela, autoru pripadaju sva autorska prava vezana za to delo. Obratite pažnju, bitno je prvo objavljivanje, jer objavljivanjem se saopštava da delo postoji i ko je autor. Objavljivanje se može obaviti i registracijom dela u odgovarajućim institucijama - time se pravi javna zabeleška da delo postoji. No, ako je delo saopšteno javnosti na bilo koji drugi način, ono je zaštićeno autorskim pravom.
Ko može biti autor dela
Autor je fizičko lice koje je stvorilo autorsko delo. Delo može da ima i više autora, ako su oni zajedničkim stvaralačkim radom stvorili to delo.
Autor je nosilac autorskog prava, međutim, nosilac autorskog prava može biti i neko drugi, ako je to pravo na nekin način stekao (čest slučaj je da je nosilac autorskog dela firma koja je naručila delo, ili u čije ime je autor delo napravio po osnovu radnog odnosa, ili da neko otkupi ili nasledi autorsko pravo od autora).
Ako za delo nije poznat autor (anoniman je ili je delo objavio pod drugim imenom), autorska prava za to delo ostvaruje izdavač ili lice koje je delo objavilo. Ako se naknadno utvrdi identitet autora, on ima sva prava na autorstvo.
U čemu se sastoji autorsko pravo
Autorsko pravo ima dva oblika: moralno i materijalno.
Moralno pravo se svodi na to da autor ima pravo na naznačenje svog imena kao autora, isključivo pravo da odlučuje o objavljivanju svog dela, pravu na zaštitu celovitosti svog dela (izmene, delimično objavljivanje ili prevođenje), i pravo na dostojno objavljivanje dela.
Materijalno pravo se odnosi na ekonomsko iskorišćavanje dela. Autor ima pravo na naknadu za svaku upotrebu njegovog dela, ali i dela koja su nastala preradom njegovog dela. Autor ima prvo da drugome dozvoli ili zabrani upotrebu ili stavljanje u promet svog autorskog dela, beleženje, umnožavanje, predstavljanje (saopštavanje) dela. Autor ima rpavo da dozvoli ili zabrani izmene na delu. Autor ima pravo na pristup svom delu ako nije i vlasnik dela.
Autor ima isključivo pravo da mu se prizna autorstvo - on tog prava ne može čak ni da se odrekne. On ima isključivo pravo kako će koristiti ostala svoja prava na autorskom delu, odnosno kome će, i pod kojim uslovima, dozvoljavati odnosno zabranjivati upotrebu dela, kao i da li će tražiti naknadu ili ne.
Materijalno pravo traje pedeset godina nakon objavljivanja dela. Moralno pravo ne prestaje istekom materijalnog prava.
Kako autorska dela možete koristiti bez posebne dozvole autora
Podrazumeva se da za korišćenje nečijeg autorskog dela morate imati dozvolu od vlasnka autorskih prava.
Međutim, postoje određene situacije kada možete upotrebiti nečije autorsko delo bez dozvole pa i naknade. To ne iskljuluje obavezu da morate navesti ime autora i izvor iz koga je delo preuzeto, i korišćenjem dela ne smete ugrožavati interese autora.
Autorsko delo možete tako koristiti u službenim postupcima pred sudom ili državnim organima, u javnom informisanju, ali samo ako je delo sastavni deo događaja o kome se informiše i ako se delo saopštava u obimu koji odgvara svrsi izveštavanja, možete koristiti kratke odlomke za nekomercijalne svrhe (nastava, naučno istraživanje..) ili kao ilustacije u sastavu drugog dela, dela za svoje potrebe mogu umnožavati javne ustanove (biblioteke, muzeji, obrazovne ustanove…), možete delo kopirati za svoje lične i nekomercijalne potrebe (uz neka ograničenja), možete delo koristiti za izradu kataloga.
Za ovakvo korišćenje dela postoji mnogo ograničenja tako da je za konkretne slučajeve neophodno da se prouči Zakon.
Koliko dugo traje autorsko pravo
Moralno pravo ne zastareva. Materijalno pravo ističe 70 godina nakon smrti autora odnosno nakon smrti poslednjeg živog autora ako delo ima više autora. Nakon ovog perioda autorsko delo se može koristiti bez naknade.
Zakon
Naša država je zakonom regulisala ovu oblast. S obzirom da nisam uspeo da na Internetu nađem pouzdan izvor, pripremio sam celovit tekst zakona koji možete preuzeti odavde. Obavezno ga pročitajte, jer moj članak samo u skraćenom i uopštenom pogledu objašnjava neke opšte odredbe, a tekst zakona je mnogo detaljniji. Preuzmite tekst zakona: Zakon o autorskim i srodnim pravima (PDF) (212)
Kako se autorsko pravo odražava na objavljivanje na Internetu
Kada se sve ovo sabere, stvar je prilično jednostavna: kada objavite na Internetu sadržaj koji ste sami napravili (napisali, nacrtali, fotografisali ili bi kako drugačije), vi stičete autorsko pravo na to delo i vi ste jedini koji možete da odlučiti ko i na koji način to delo može koristiti, kao i da li će za korišćenje plaćati nadoknadu. Vrlo je važno da uz delo naznačite da ste vi autor. Ako na sajtu niste naveli posebne uslove za korišćenje dela, podrazumeva se da korišćenje nije dozvoljeno drugačije nego onako kako ste ga i gde ste ga vi objavili.
Ako želite da u okviru sadržaja koji objavljujete na svom sajtu, uključite i neki sadržaj kome niste autor, morate obezbediti dozvolu od nosioca autorskog prava. Dozvola vam nije potrebna ako koristite odlomak (citat) iz tuđeg dela koji uključujete u svoj članak, ako uz njega naznačite autora i izvor odakle ste odlomak preuzeli. Ako ste na nekom sajtu našli samo odlomak koji je neko drugi upotrebio, a koji želite i vi da upotrebite, sledite vezu ka izvoru i odatle uzmite odlomak i navedite stvarni izvor.
Ono što u tekstu niste pomenuli je kome da se obratim kada vidim da mi neko neovlašćeno preuzima tekstove. Ova tema me mnogo iinteresuje jer imam stručan sajt.
Imam još jedno pitanje. U tekstu ste pomenuli da javni dokumenti ne spadaju u autorska djela. Da li to znači da ja mogu državne pravičmike vezane za preradu hrane postavili na sajt. Neki sajtovi su to već uradili, ali su to čini mi se državni sajtovi.
Odnedavno redovno pratim Vaš blog. Zaista imate dobar izbor tema.
Svako dobro
Ne, nisu u pitanju državni sajtovi, ali ne znam koga su pitali, i dali su nekoga morali da pitaju da bi postavili te pravilnike na svoje stranice.
Kada su vam autorska prva ugrožena, možete se obratiti advokatu i pokrenuti sudski postupak.
Ipak, pre toga treba kontaktirati onoga ko vas je oštetio i tražiti direktno zadovoljenje, ono koje vi smatrate da je korektno, da li uklanjanje spornog sadržaja, da li da vam plati za korišćenje vašeg dela.
Što se tiče pravilnika, oni su regulisani članom 6, stav 2 Zakona:
Ne smatraju se autorskim delom
1) zakoni, podzakonski akti i drugi propisi,
2) službeni materijali državnih organa i organa koji obavljaju javnu funkciju
Imajte u vidu da se ovo odnosi na sam sadržaj dokumenata, ali ne i njihovu formu. Ne možete, na primer, prekopirati izdanje neke od firmi koje se bave izdavaštvom ove vrste dokumenata, jer je njihovo izdanje u toj formi zaštićeno. Možete preuzeti dokument koji je službeno objavljen (Službeni list, Službeni glasnik, dokumente sa sajtova državnih institucija…)
Ipak, ja nisam pravnik i ovo je moje slobodno zdravorazumsko tumačenje Zakona. Najbolje je da se konsultujete sa nekim pravnikom kome je ovaj Zakon specijalnost.
@Zdravko Šumić
U slučaju ozbiljnog kršenja autorskih prava (naplata štetete itd) pomoć morate da potražite na sudu i od pravnika.
U blažim formama pišite pre svega onome ko krši vaša prava, ako vas ignoriše pišite provajderu (onome ko gde se sajt nalazi), ako na sajtu postoje oglasi (npr Google AdSense) možete i tamo da prijavite.
Kršenje autorskih prava možete da prijavite i Googlu, sa zahtevom da se stranica ukloni iz registra ali ta procedura je nešto složenija (moguća je jedino faxom i poštom, ne može e-mail).
Hvala Vam na odgovoru!