Изборник Затворити

Kолико познајете ауторско право?

Скраћена веза: https://pedja.supurovic.net/veza/768

Данас смо свакодневно у додиру са предметима ауторских права, било као њихови ствараоци или корисници. Због тога је неопходно да будемо упознати са ауторским правима како бисмо се могли понашати у складу са њима, с једне стране да не оштетимо другога, а са друге стране, да заштитимо сопствена права. Ово се нарочито односи на рачунарско окружење, јер је ту вероватно и најлакше угрозити нечије право.

Објаснићу у најкраћим цртама основне појмове и начела ауторског права.

Шта је ауторско дело

Ауторско дело је сваки оригинални производ. Ауторско дело може бити у било којој форми. Може то бити писано или говорно дело, драмско дело, музичко дело, филмско дело, ликовно дело, архитектура, карта, фотографија, макета…

Оног момента када сте направили нешто оригинално ви сте аутор тога дела. Вредност дела је небитна. Може то бити и нешто потпуно безвредно у било ком погледу, али сте ви и даље аутор тог дела.

Ауторским делом се сматра и прерада неког другог ауторског дела. Услов је, наравно, да су испоштована ауторска права аутора оригиналног дела.

Шта није ауторско дело

Ауторским делом се не сматрају идеје, принципи и сличне творевине које нису створиле конкретно дело.

Ауторским делом се не сматрају ни неки општи или јавни документи као што су закони, прописи, разни службени материјали државних органа и јавних установа и слични документи.

Када настаје право на ауторско дело

Ауторско право настаје моментом стварања дела и није неопходна посебна регистрација. Самим првим објављивањем дела, аутору припадају сва ауторска права везана за то дело. Обратите пажњу, битно је прво објављивање, јер објављивањем се саопштава да дело постоји и ко је аутор. Објављивање се може обавити и регистрацијом дела у одговарајућим институцијама – тиме се прави јавна забелешка да дело постоји. Но, ако је дело саопштено јавности на било који други начин, оно је заштићено ауторским правом.

Ко може бити аутор дела

Аутор је физичко лице које је створило ауторско дело. Дело може да има и више аутора, ако су они заједничким стваралачким радом створили то дело.

Аутор је носилац ауторског права, међутим, носилац ауторског права може бити и неко други, ако је то право на некин начин стекао (чест случај је да је носилац ауторског дела фирма која је наручила дело, или у чије име је аутор дело направио по основу радног односа, или да неко откупи или наследи ауторско право од аутора).

Ако за дело није познат аутор (анониман је или је дело објавио под другим именом), ауторска права за то дело остварује издавач или лице које је дело објавило. Ако се накнадно утврди идентитет аутора, он има сва права на ауторство.

У чему се састоји ауторско право

Ауторско право има два облика: морално и материјално.

Морално право се своди на то да аутор има право на назначење свог имена као аутора, искључиво право да одлучује о објављивању свог дела, праву на заштиту целовитости свог дела (измене, делимично објављивање или превођење), и право на достојно објављивање дела.

Материјално право се односи на економско искоришћавање дела. Аутор има право на накнаду за сваку употребу његовог дела, али и дела која су настала прерадом његовог дела. Аутор има прво да другоме дозволи или забрани употребу или стављање у промет свог ауторског дела, бележење, умножавање, представљање (саопштавање) дела. Аутор има рпаво да дозволи или забрани измене на делу. Аутор има право на приступ свом делу ако није и власник дела.

Аутор има искључиво право да му се призна ауторство – он тог права не може чак ни да се одрекне. Он има искључиво право како ће користити остала своја права на ауторском делу, односно коме ће, и под којим условима, дозвољавати односно забрањивати употребу дела, као и да ли ће тражити накнаду или не.

Материјално право траје педесет година након објављивања дела. Морално право не престаје истеком материјалног права.

Како ауторска дела можете користити без посебне дозволе аутора

Подразумева се да за коришћење нечијег ауторског дела морате имати дозволу од власнка ауторских права.

Међутим, постоје одређене ситуације када можете употребити нечије ауторско дело без дозволе па и накнаде. То не искљулује обавезу да морате навести име аутора и извор из кога је дело преузето, и коришћењем дела не смете угрожавати интересе аутора.

Ауторско дело можете тако користити у службеним поступцима пред судом или државним органима, у јавном информисању, али само ако је дело саставни део догађаја о коме се информише и ако се дело саопштава у обиму који одгвара сврси извештавања, можете користити кратке одломке за некомерцијалне сврхе (настава, научно истраживање..) или као илустације у саставу другог дела, дела за своје потребе могу умножавати јавне установе (библиотеке, музеји, образовне установе…), можете дело копирати за своје личне и некомерцијалне потребе (уз нека ограничења), можете дело користити за израду каталога.

За овакво коришћење дела постоји много ограничења тако да је за конкретне случајеве неопходно да се проучи Закон.

Колико дуго траје ауторско право

Морално право не застарева. Материјално право истиче 70 година након смрти аутора односно након смрти последњег живог аутора ако дело има више аутора. Након овог периода ауторско дело се може користити без накнаде.

Закон

Наша држава је законом регулисала ову област. С обзиром да нисам успео да на Интернету нађем поуздан извор, припремио сам целовит текст закона који можете преузети одавде. Обавезно га прочитајте, јер мој чланак само у скраћеном и уопштеном погледу објашњава неке опште одредбе, а текст закона је много детаљнији. Преузмите текст закона: Zakon o autorskim i srodnim pravima (PDF) (1599 downloads)

Како се ауторско право одражава на објављивање на Интернету

Када се све ово сабере, ствар је прилично једноставна: када објавите на Интернету садржај који сте сами направили (написали, нацртали, фотографисали или би како другачије), ви стичете ауторско право на то дело и ви сте једини који можете да одлучити ко и на који начин то дело може користити, као и да ли ће за коришћење плаћати надокнаду. Врло је важно да уз дело назначите да сте ви аутор. Ако на сајту нисте навели посебне услове за коришћење дела, подразумева се да коришћење није дозвољено другачије него онако како сте га и где сте га ви објавили.

Ако желите да у оквиру садржаја који објављујете на свом сајту, укључите и неки садржај коме нисте аутор, морате обезбедити дозволу од носиоца ауторског права. Дозвола вам није потребна ако користите одломак (цитат) из туђег дела који укључујете у свој чланак, ако уз њега назначите аутора и извор одакле сте одломак преузели. Ако сте на неком сајту нашли само одломак који је неко други употребио, а који желите и ви да употребите, следите везу ка извору и одатле узмите одломак и наведите стварни извор.

48 Comments

  1. Peđa

    Најбоље је да контактирате те медије и затражите дозволу да преузимате текстове. Најбоље је да је добијете написмено.

    Добро је да убудуће у контакту с ановинарима нагласите да задржавате право да њихове чланке објавите на свом сајту. И то је добро да буде написмено.

  2. Tomkens

    Imam jedan proizvod za koji mogu sigurno reci da nema niko u Srbiji a nisam nasao ni na netu nesto slicno. E sad, ako neko hoce da otkupi autorska prava od mene, dali to znaci da ja taj proizvod vise nemogu da proizvodim ili to znaci samo da oni meni placaju za moj „izum“?

  3. Peđa

    То нису ауторска, него патентна права. Шта ће да буде зависи од услова под којима им уступиш права. Услови се договарају и уносе у уговор о уступању права.

  4. Vladimir

    Postovani, ovih dana treba da pocne sa radom moj novi sajt. Sajt bi imao i svoj News odeljak u kojem nameravam da dodam kratke odlomke sa tudjih sajtova koji se bave istom tematikom, da ostavim link za citanje ostatka vesti na izvornom originalnom sajtu i da navedem autora.
    Nadam se da je ovo dovoljno da ne dobijam tuzbe/pretnje tuzbama/iznude novca i sl.
    Moje pitanje je koliko stubaca/karaktera/redova je odlomak koji smem da navedem u mom News delu pre nego postavim link za citanje ostatka vesti na izvornom sajtu? Tj da li postoji ogranicenje u pogledu velicine odlomka i na koji nacin se racuna ukoliko postoji?

    Hvala

  5. Peđa

    О томе треба да се договорите са власницима сајтова са којих ћете преузимати податке.

  6. Joker

    Pozdrav, veoma koristan tekst. Pošto je potrebno imati dozvolu za korištenje nečijeg autorskog dela, da li neko ima „formu“ te dozvole ili ugovora, kako to treba da izgleda i šta treba da sadrži ?
    Hvala

  7. Peđa

    Може бити уговор, може бити изјава, свеједно, све док је јасно назначено која се права уступају.

  8. Joker

    Dobro bi došao neki primer takvog ugovora ili izjave, da se vidi šta treba da sadrži. Još jedno pitanje, kako imati dokaz da je nesto free i za komercijalnu upotrebu. Konkretno vectori, piše na sajtu da je free i za komercijalnu upotrebu, napraviti print screen ili ….. ?

  9. Amika

    Једно за мене ВАЖНО питање:

    Визуелни електронски роман «Насељавање Виз@нтије» објављујем од 2009. године на свом сајту и «блогу», ово је радна, прва верзија у наставцима – роман сам редиговао, дорадио и сада га припремам за класичну штампу – 150 страна текста са око 400 фотографија. Фотографије су избор фотоса добијених преко Гугла – «одговор Мреже» на кључне речи из романа. Тај преплет наративног и визуелног, другачијег него што га читалац има у свом сећању и искуству, ствара «вишак» значења и нову енергију књиге.

    Значи, фотоси су пренети у други контекст, са некомерцијалним, уметничким циљем, биће у ограниченом тиражу од 300-500 примерака. Уједно, сматрам да су електронски интерактивни сајтови и «блогови» пре свега посредници до читалаца и јавности , а не поседници материјала које објављују, уз његову «правичну и поштену употребу» од стране других.

    У САД и другим државама омогућено је укључивање туђих ауторских материјала у некомерцијално дело другог аутора («правична, поштена употреба») без посебне дозволе. Код нас је нешто слично примењивано у судској пракси за текст – за цитате другог аутора: може се цитирати до највише 1/3 туђег ауторског дела, уз навођење аутора и података о делу.

    Са фотоса на «блогу» једним кликом на слику се сазнају подаци о њој, то се губи у штампаној књизи. Намеравам да на крају књиге наведем адресе свих сајтова са којих сам их (посредством Гугла) преузео, са подацима које пружа е-адреса фотоса.

    То изгледа овако, по странама романа:

    40 – i38.tinypic.com, krunet.net
    41 – img172.imageshack.us ficabuggymalizj8,
    42 – h-alter.org feminism, 4.bp.blogspot.com vi+dalje+od+planete, pedja.supurovic.net tacka
    43 – protest.ba Rajko Vasic,

    Видели сте, ту је и ваша, Пеђина „Тачка“ употребљена у тексту романа као симбол за невидљивост.

    Немам никакве жеље за судским процесима са неизвесним исходом. Ви сте Пеђа много и дуго радили на Мрежи (на мом сајту је линк на вашу «Бележницу», у одељку «Препоручујем да погледате и ово… «) штитили своја ауторска права па бих вам веома био захвалан да ми јавите шта мислите о овоме решењу који ми се чини јединим реалним, могућним и прихватљивим с обзиром да је у питању некомерцијална употреба фотографија, у малом тиражу и у уметничке сврхе, са навођењем података који су ми доступни.

    Срдачно вас поздрављам

    Миливој Анђелковић

  10. Peđa

    Према важећем закону, морате имати дозволу аутора сваке илустрације пре него што је употребите. То се односи на на штампу и на веб сајт.

    Небитно је са којом намером то чините нити да ли имате комерцијални ефекат од коришћења тих ауторских дела.

    И ово што сада радите на сајту није у реду – ви користите туђе илустрације, што је већ само по себи проблем ако немате дозволу, али, преко тога, ви приказујете те илустрације тако што их повлачите са сајтова на којима су објављени.

    Тако правите двоструку штету, једну тако што користите ауторска дела без дозволе, а другу, што их приказујете о трошку сајта који их је објавио, најчешће опет аутора или власника права.

    Препоручујем вам да контактирате ауторе и затражите дозволу да употребите илустрације како на сајту тако и у штампаном издању. Илустрације за које добијете дозволу прекопирајте на свој сајт и одатле их приказујте како не бисте правили трошак другима.

  11. Amika

    Zahvaljujem na objašnjenju i preporukama. Adrese u osnovnom tekstu svakako ću proučiti.

    Medjutim, o nekim detaljima razmišljam malo drugačije, pa ako vas već nisam zamorio, pogledajte:

    Fotografija jeste autorsko delo, to nije sporno, ali zar njeno prenošenje u umetničko delo nije «citat» drugog autora? Naravno, za ciklus ili niz fotosa istog autora, za neku celinu, neophodna je saglasnost. Medjutim, za jednu fotografiju, u drugom kontekstu koji nije komercijalan i ni u kom obliku nije konkurencija ulozi koju ima objavljeni fotos (informativnoj, edukativnoj, umetničkoj…)? Fotografija zadržava svoju primarnu ulogu i dobija dopunsku – ona je u romanu CITAT DRUGOG AUTORA. Znamo da se u nauci autori cene i rangiraju po tome koliko su citirani u drugim delima, koliko je njihovo delo doprinos za dalji razvoj.

    Poseban problem su e-adrese fotografija. One su najčešće imenovane kao deo operativnog sistema sajta, praktično prisvojene od sajta i uključene u njegove kodove i numeričke rasporede, umesto da sadrže ime autora i naziv fotosa. Stiče se utisak da se e-adresama najčešće sakriva autor i naziv fotografije. One NISU IZBORILE SVOJE AUTORSKO MESTO na sajtovima koji ih objavljuju. Posrednici za njihovo objavljivanje se sve češće ponašaju kao POSEDNICI – posebne rezolucije, mali formati koji se ne mogu uveličati, e-adrese koje praktično sakrivaju autora i time mu neposredno i direktno štete…

    Sve ovo ne ruši principe na koje ste mi ukazali, i koje svakako treba imati u vidu, ali je problem i u tome što su ti principi samo naznačeni i nedovoljni kada je u pitanju elektronsko umetničko delo jer su u praksi okrenuti protiv suštine e-medija – njegove interaktivnosti i komunikativnosti.

  12. Peđa

    Фотографија је целовито ауторско дело и када је употребите, користите је целу, тако да се то никако не може посматрати као цитат.

    На разумем зашто вам толико смета да контактирате власника права? Ако је вољан да вам дозволи коришћење, а често ће бити и чак неће ни тражити да платите, супер. А ако није, правиће вам проблем свакако. Боље је да то решите, као што се то код нас каже, на дну њиве, него да касније имате компликације и да вас потенцијално много кошта.

    Како год окренете о томе да ли су угрожена ауторска права најпре се пита власник тих права, а не онај који употребљава ауторско дело.

    У сваком случају, на сајту немојте користити фотографије тако да их вучете директно са другог сајта него их прекопирајте код себе. Ауторе потпишите и ставите линк до извора одакле је фотографија преузета.

  13. Amika

    Pedja, ne smeta mi da kontaktiram – vama ću se javiti jer je jasan autor, ali kod većine, bar 350 njih, nema autora, često ni naziva fotosa, samo oznake operativnog sistema i sajta. Znači, javiću se posredniku – nešto sam počeo, ali sam dobio tek poneki, vrlo uslovni, odgovor… Njima izgleda da odgovara nejasna situacija.

    Kad kažem citat, mislim na citat iz dela autora – ciklusa, niza, ukupnog… A fotografija to jeste, pogotovu kada je preneta u drugi kontekst, kada nije u istoj funkciji za koju je stvorena ili u kojoj je objavljena.

    Fotosi na sajtu su kopirani kod mene – ima ih tek nekoliko jer mene zanima tekst, ali za „blog“ ste u pravu. To ću morati da menjam. Autore potpišite, kažete. Većinu ni CIA ne bi mogla da utvrdi, iz primera koji sam dao videli ste kako to izgleda. To je stvar koju bi vi, autori fotografija, morali da izborite.

  14. Peščana

    Poštovani Pedja,
    imam ideju da radim suvenire na kojima bi predstavila naše kompozitore klasicne muzike. Na odredjenim proizvodima bi bili štampani delovi partitura (u rukopisu), potpisi i obradjeni portreti kompozitora kao što su: St.St. Mokranjac,
    Ljubica Marić, Kosta Manojlović, Josip Slavenski i Petar Konjović i dr.
    Zanima me kakva je situacija sa autorskim pravima na lik i delo ovih kompozitora, kome platiti nadoknadu za korišćenje ovakvih materijala i kako zaštiti idejna rešenja koja bi se štampala? Do sada sam se putem mejla obratila Zavodu za zaštitu intelektualne svojine i Udruženju kompozitora Srbije, ali ostala sam bez odgovora. Nadam se da ćete Vi moći da mi pomognete ili me bar uputite na pravu adresu.

    Srdačan pozdrav!

    • Peđa

      По нашем закону, ауторско право истиче 70 година од смрти аутора. Ако аутор није жив, ауторско право се преноси на наследнике, издавача или некога другога, све зависи од случаја до случаја.

      Не знам да постоји организован начин да се за неко ауторско дело сазна ко је носилац ауторског права тако да вам предстоји истраживање.

  15. Dragan

    Cao, Pedja, sve pohvale za tekst odlican je. Imam pitanje vezano za autorska prava za web portal. Naime, ako napravim portal koji ce imati iste funkcije (svrha su tipski oglasi) kao neki portali koji vec postoje u evropi a autentican izgled i kod da li je moguce da tako prekrsim necija autorska prava i budem tuzen? Kako uopste da znam da se moj kod i kod nekog postojeceg sajta ne poklapaju u odredjenim delovima slucajno? Da li postoji institucija koja moze to da mi proveri i potvrdi te stvari, da ne ulazim u poduhvat ne znajuci tako bitne detalje?

    Hvala

    • Пеђа

      Идеја није предмет ауторског права. То је ствар патента. Нажалост, проверити такве ствари није баш једноставно. Обично се тиме баве адвокати који имају искуства са патентним правима.

  16. Sergio

    Pozdrav,
    Koliko vidim, ova tema neće nikada zastariti. Svaka čast za članak, dosta sam naučio o ovoj temi zahvaljujući samom članku i odgovorima na pitanja.
    I ja bih te pitao nešto…
    Ovo je link ka mom video klipu na JuTjubu (YouTube) http://www.youtube.com/watch?v=kr-F1XQM_CI
    Ovaj klip je dobio neku vrstu zabrane na YT za moju eventualnu zaradu zbog neke agencije koja je ovlašćena od samih autora. Pre nego što sam napravio klip i postavio na YT čitao sam o FAIR USE zakonu. Da li sam pogrešno shvatio zakon ili da šaljem zahtev YT-u da skine zabranu jer je u pitanju parodija.
    1.Da li smem da radim slične video klipove?
    2.Možda da na kraju snimka napišem spisak šta je sve korišćeno?
    3.Da li smem da koristim samo deo neke emisije bez dozvole autora (slika, video od 5-10 sekundi) za eventualnu parodiju, komentar ili kritiku?
    4.Ako YT podleže američkom zakonu a ja sam iz Srbije, šta u slučaju ako po jednom zakonu može a po drugom ne?
    Izvini zbog moje opširnosti. Odgovor na treće pitanje mi je najbitniji. Hvala unapred.
    Veliki pozdrav.
    Sergio

  17. Pera

    Ako su Mika i Zika zajedno pravili fotografije, Mika istrazio predeo pa doveo Ziku da ga fotka, cije autorsko delo su nastale fotke, Mikino ili Zikino?

    • Пеђа

      Ако су склопили неки уговор онда је онако како су уговорили.

      Ако нису, онда је аутор онај ко је направио фотографије. Ако су се оба договарали око кадрова и компзиција онда су оба аутори. Ако је Мика Жики само показивао места али се није мешао у фотографисање, онда је он само био водич.

      Ово је наравно, лично мишљење. Мика и Жика би требало да се обрате адвокатима за савете, а ако се не сложе онда коначно мишљење може да донесе суд.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Попуните израз тако да буде тачан: *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.