Теме: Радио-аматеризам

Моја прва Д-СТАР радио-аматерска веза

Скраћена веза: http://pedja.supurovic.net/veza/7944

Према календару, у Србији је одавно 21. век, али се то у неким стварима баш и не примећује. На пример, у Србији не постоји ниједан дигитални радио-аматерски репетитор. Разлог томе је углавном – новац. Иако се редовну у разним неприликама показује да су радио-аматери важан чинилац комуникација у условима временских непогода и других ванредних ситуација, њих се држава и друштво сете само онда када су потребни. Улагања у развој радио-аматерске инфратруктуре није чак ни на зачељу приоритета – просто о томе нико и не брине.

Тако углавном преостаје да сами радио-аматери, сопственим трудом, залагањем и новцем обезбеђују одржавање и развој радио-аматерског система веза. Зато што их то интересује, али и зато што не могу да допусте да све пропадне због небриге.

Мој пријатељ, Момо YU2MS, је заљубљеник у дигиталне комуникације и дуго је прижељкивао да и код нас у Србији почне рад дигиталних репетотора. најзад је ове зиме преломио и одлучио да подигне један такав репетитор у сопственој режији (читајте, својим новцем). Срећом па је послушао и није се одмах залетео да купује најскупље, већ смо за почетак одлучили д апробамо са нечим скромним, да видимо како то ради, да учимо, па тек онда да се набави све што је потребно.

dstar-hotspot

Одлучили смо да употребимо Raspberry Pi и DV-MEGA модул за D-STAR хотспот. Пре неки дан ми је јавио да су му је стигли наручени модули, а није много чекао и да ми их донесе јер је мој део посла био да то саставим и наместим да ради.

Састављање није велики посао. DV-MEGA модул је наменски прављен за Raspberry Pi, тако да га је требало само утаћи у конектор.

Подешавање је већ било друга прича. Иако је D-STAR технологија већ дуже време у употреби, документација је прилично чудна и често недовољна и збуњујућа, тако да је било доста муке да се то све намести први пут. Наравно, није олакшавало то што нисмо имали појма како све то функционише и шта треба да очекујемо, па је било доста нагађања и претпоставки.

Углавном, након неколико дана, после више преинсталација и проби разних успешних и неуспешних варијанти – ствар је поуздано прорадила. Највише могу да захвалим пословичној радио-аматерској спремности да се међусобно помажу. Преко Интернета сам успоставио контакт са Вилијем W4WWM, за кога се испоставило да је вро искусан са D-STAR и да је веома стрпљив и спреман да помогне тако да ми је разјаснио многе ствари које никако нисам моаго да разумем само читајући документацију.

„Јенки Танго Најн Танго Папа (YT9TP), дис из Виски Фоур Виски Виски Мајк (W4WWM)“ – неочекивано се зачуло се из воки-токија док сам у чету куцао поруку за Вилија.

Погледао сам у воки токи у неверици – ПА ТО РАДИ! Био је то Вили. Одговорио сам. Показало се да сам већма све добро урадио, само нисам баш најбоље разумео како да успоставим везу са неким. Вили је био веома расположен и затим смо наставили дуг разговор преко радио-станица, у коме ми је он разјаснио много тога у вези ове за мене нове технологије.

Необичан је то осећај. Седим у радној соби и преко воки-токија причам са Американцем, Вилијем W4WWM из Алабаме, који такође користи свој воки-токи. Необично је зато то сам као радио-аматер навикао да са Американцима, због велике удаљености,  могу да успоставим везу само у посебним условима, често уз велике сметње и доста труда. Ово иде некако лако, и много је добар звук – ни налик ономе на који сам навикао у радио-везама.

Међу Америма се прочуло да се појавила YU станица. Убрзо су ми се јавили N8GY, Том из Мичигена, KE0CO, Брајан из Сијетла (Вашингтон), и VE2FP, Фабрицио, Италијан који сада живи у Канади, сви врло расположени за причу тако да се са њима пријатан разговор одужио до дубоко у ноћ.

Како то ради

Пошто овај мој блог чита много људи који нису радио-аматери ево да покушам укратко да објасним о чему се у ствари ради.

Још увек се већина радио-аматерских веза одржава у аналогном режиму, говор се пренос радио-путем баш онако како га и чујемо.

Телеграфија се може сматрати првим дигиталним режимом преноса, јер се текстуална порука преноси нарочитим системом звучних кодова. То је омогућило да се поруке преносе и у лошим условима када глас постаје неразговетан.

Временом су смишљени и напреднији начини преноса текстуалних порука који су по принципу мање-више слични телеграфији а само се настојало да се повећа брзина преноса.

Тако се дошло и до потребе да се уместо текста преноси глас (па и слика) али дигитализовано. То је омогућило квалитенији пренос, јер дигитализован сигнал се лакше може пренети и у неповољним условима, а када се пренесе, истоветан је оригиналу, дакле веома квалитетан. Уосталом, то је технологија коју данас видимо примењену и код нас на ТВ програмима.

d-star-usage

За разлику од ТВ преноса, радио-аматерске везе су двосмерне, дакле, радо-аматери могу међусобно да разговарају и једна од технологија која то омогућава је и ова коју сам ја испробао – D-STAR. Она обезбеђује и више од обичног разговора, преко овакве комуникације се могу пренети свакојаке врсте информација па чак и приступити Интернету.

Шта сам употребио

Ово ће ме сигурно питати радио-аматери које интересује да пробају D-STAR. Ево укратко: Raspberry Pi и DV MEGA Raspberry PI radio hotspot. То је све од хардвера. Софтвер који сам употребио је G4KLX Repeater i ircdDBGateway. За везу са другим чворовима потребна је интернет конекција (то може бити и приватна мрежа, не обавезно Интернет).

Најлакша и најпрактичнија примена D-STAR-а је на ВХФ или УХФ опсегу. Но то није услов. D-STAR се може користити и на кратким таласима тако да се може обезбедити знатно већи домет чвора.

Е да, потребан је и неки D-STAR радио-уређај да би могли да испробавате. Сам хотспот нема могућности да ради и као радио-станица. Он само омогућава DSTAR станицама да се повежу на мрежу и комуницирају са другима. Ја сам за тестирања употребио ICOM ID-51.

Подешавање је у супштини једноставно само није баш очигледно за некога ко је неупућен. Протокол је прилично компликован и има много могућности тако да се треба снаћи и издвојити оно што је неопходно да ствар проради а осталим се забављати касније. Не помаже много ни то што је документација прилично оскудна.

Надам се да ћу ускоро моћи да направим и неко детаљније упутство које ће вам олакшати да се упустите у свет дигиталног радија, када и ја сварим још доста тога што ми је нејасно, а неопходно је.

Пратите ме, биће око овога још приче на мом блогу, сигуран сам.


Поделите овај чланак са пријатељима


3 comments to Моја прва Д-СТАР радио-аматерска веза

  • YT1PRM

    Sve pohvale sto se je Momo angazovao a i ti Pedja oko toga, samo bitnu stavku si propustio da kazes pratiocima bloga , a da je ta uspostavljena veza preokookeanska ne direktna vec preko interneta -dakle uz pomoc interneta je povezana i vas hotspod na razbery pi i amerikanac preko neta a ne direktna veza , da ne bude zabune ,moze i direktna bez posrestva interneta ali na KT talasima uredjaji koji imaju D-Star kao sto je IC7100 ima vec takvih veza publikovanih na yutoobe

    ako hocete da testiramo sa mojim hotspotom ja sam dostupan na DTMF kodu 6186 ili na DCS Serveru DCS023Y 73 yt1prm Milan

  • Marko

    Sve je to lepo,samo…Odrzati vezu preko interneta,cemu? Radioamaterizam,ali juce 😉

    • Дигитални аудио се највише користи на ВХФ и УХФ зато што је то лако урадити. Међутим, није то неопходно. Две станице која подржавају дигиталну модулацију могу да комуницирају између себе као и било које друге станице, не треба им репетитор или хотспот.

      Штавише, дигиталне модулације се могу користити и на кратким таласима и практично могу да раде свугде где ради и класична аналогна веза, чак и нешто боље, јер је дигитални сигнал робуснији и може се успешно пренети када су услови за аналогне сигнале неповољни.

      Дигитална модулација на ВХФ и УХФ је мени највише занимљива јер омогућава да се помоћу ње лако линкују репетитори, што је прилично потребно у условима ванредних околности. Умрежавање преко интернет протокола је прилично флексибилно и може нарочито да буде згодно када се постављају привремени репетитори на терену, који треба да се умреже са другима. Плус, дигитална модулација може да се користи за умрежавање репетитора, а да за крајње станице и даље корсити аналогна опрема, која је много распрострањенија.

      Интернет се користи за планетарно умрежавање, али на локалном нивоу, уопште није потребан – довољно је направити класичну локалну, независну ТЦП/ИП мрежу на било који начин који је у датом тренутку изводљив.

Leave a Reply

 

 

 

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Попуните израз тако да буде тачан: *