18. априла 1925. године, у Паризу је основана Међународна радио-аматерска унија (IARU – International amateur Radio Union). У оснивању је учествовало 25 земаља.
Основана је из потребе, да радио-аматери заштите своје интересе преда надолазећом најездом професионалних служби.
Наиме, професионалне службе које су се тада нагло развијале су претиле да потисну радио-аматере и одузму им фреквенције и употребе за себе.
Радио-аматери су основали своју међународну организацију да се заштите и у томе су и успели. Већ 1927. године радио-аматерима су званично додељене фреквенције на опсезима 1.8, 3.5, 7, 14, и 28 MHz, а касније су добили и друге опсеге.
Међународна радио-аматерска унија је призната и од Међународне телекомуникационе уније (ITU – International Telecommunication Union) као важан чинилац меународног система телекомуникација и до дан данас радио-аматери су једина грађанска организација која има додељене фреквентне опсеге. Све остале организације су државне или комерцијалне.
И то није без разлога. Радио-аматери су увек били и данас су пионири у телекомуникацијама. Многе савремене технологије су уствари измислили радио-аматери. Најпознатија је вероватно мобилна телефонија и бежични пренос података.
Радио-аматери имају значајну улогу у стварању стручњака у области радио-технике, електронике и телекомуникација, јер све те технологије приближавају најпре младима, уводе их у тај свет, преносе им знања и припремају их да даљим школовањем постану врсни стручњаци. Радио-аматер је звање и да би се оно добило потребно је доказати стручност полагањем исписта.
Никако не треба заборавити и да су радио-аматери битан чинилац у систему деловања у ванредним околностима. Њихова обученост, опремљеност и пре свега умеће да се снађу и пренесу информације и у немогућим условима, незаменљиви су.
Нажалост, радио-аматерски покрет у Србији је угрожен. И поред несеебичног и активног доприноса у свим ванредним ситуацијама, почев од ратних па до поплава, пожара и великих снегова, држава Србија не третира радио-аматере на одговарајући начин. Они су препуштени сами себи и немају услове ни за редовну обуку нових радио-аматера. Способност радио-аматерског покрета да се ангажује у ванредним околностима због тога слаби, јер се не освежава новим, младим операторима. Држава као да не схвата колико је важно да има те људе спремне и обучене и колико је уствари мало улагања потебно у те несебичне људе, који ће се увек сами организовати и понудити помоћ кад год виде да је потребна.
Ако сте у позицији да радио-аматерима у вашој средини помогнете, помозите им. Њима не треба много, а увек су спремни и давали су много.