Изборник Затворити

Регистрација ћириличних .срб домена

Скраћена веза: https://pedja.supurovic.net/veza/6365

Од пре неколико дана, могуће је регистровати ћириличне .срб домене.

Услови регистрације су необични, један дужи период ће регистрација ћириличних домена бити резервисана за оне који већ имају регистрован неки .rs домен, а након тога ће бити омогућена слободна регистрација.

Необично је и то да не можете слободно усмерити домен на ДНС који желите већ морате користити исти исти ДНС као и за .rs домен. Ово је вероватно неко злурад у РНИДС-у измислио како би још више искомпликовао ионако компликовану процедуру.

Рај и пакао ћириличних домена

Када је пре неколико година РНИДС објавио да ће закупити ћирилични домен а пре око две године то и урадио, ја сам јавно говорио о томе колико је то све промашена политика и бацање пара. Тиме сам се највише бавио у чланку Нова злоупотреба РНИДС-а: ћирилични домен Србије, па прочитајте, јер све што сам написао стоји и данас. У чланку Кажу да је ово први ћирилични домен: президент.рф, сам показао о каквој се превари са доменима ради јер не постоје технички услови за њихово коришћење.

Сада имамо прилику и да се уверимо на својој кожи како изгледа коришћење ћириличних домена и колико је то заправо несврсисходно и непрактично не постоје технички услови за њихову нормалну употребу.

Интернет и ћирилица

Када региструјете ћирилични домен, једино место где ће се ћирилица заиста појавити је РНИДС-ов регистар домена и евентулано неки линк који ви негде ручно напишете. Практично, на свим другим местима на Интернету, ћирилица није употребљива те ћирилични домени не могу да се користе.

Интернет је направљен тако да користи латински алфабет, бројеве и одређени скуп знакова интерпункције у комуникацији. Скоро сви комуникациони протоколи су тако замишљени. Знакови других писама нису предвиђени да се употребљавају директно у комуникацији.

Како ипак постоји потреба да се преносе информације писане другим писмима, НАКНАДНО су смишљени протоколи који то омогућавају, али њихова намена није била да омогући да се та писма  могу свугде користити него само тамо где немају функцију у комуникацији. Другим речима, можете послати имејл поруку, направити веб презентацију, писати документе и они могу без много проблема садржавати ћирилицу али чим пређете у домен комуникације (команде, домени, имејл адресе, разни други протоколи), ограничење на латиничне знакове је практично неминовно.

Да бисте пренели ћирилични знак интернетом у великом броју случајева је потребно да он буде прекодиран у нешто друго, то јест латиничну ознаку да би могао да буде исправно пренесен. Када кодиран знак стигне на одредиште, ту се декодира поново у ћирилицу. Ово кодирање и декодирање је углавном подржано када се преносе подаци али не и у самим протколима за комуникацију (команде, адресе и други подаци који дефинишу и омогућавају пренос података и даље морају бити латинични).

Код интернет домена, чак ни тај ниво подршке није омогућен. Врши се само једносмерно кодирање из нелатинског у латинске знакове, а не и обратко. То значи да ћирилични домен можете откуцати али ће он одмах бити претворен у гомилу неразумљивих кодова и даље употребљаван и приказиван као такав.

Ћирилични домен имам ја…

Да бих испитао како све то са доменима функционише одлучио сам да региструјем домен из.срб као пандан домену iz.rs. Не, немојте се надати да ћете моћи да региструјете бесплатне из.срб домене слично као и iz.rs . Нећете моћи, не зато што ја то не дозвољавам, него зато што би то била таква ноћна мора за одржавање, да ја то себи не желим да приредим.

А ево зашто – као што рекох, у комуникационим протоколима користи се скоро искључиво латиница. У систему домена (интернет адреса) то је баш тако – дозвољена је употреба искључиво латинског алфабета, бројева и само два знака интерпункције – тачке и повлаке. Све што не спада у скуп дозвољених знакова мора да буде кодирано да би уопште могло да прође кроз интернет.

Због намере да се омогући да домени могу садржавати знакове других писама а не само латинског, неко је сео па осмислио стандард за кодирање нелатинских знакова у латинске ознаке. Стандард се зове ИДН (IDN – Internationalized Domain Name). У ствари нисам баш ни сигуран да ли је постао званичан стандард или је још увек само предлог, пошто је било много примедби на овај начин кодирања и још увек нису решени многи његови недостаци.

ИДН је, ипак, решио основни проблем: како нелатинични знакови не могу да се користе у доменима, он их замењује одговарајућим латиничним ознакама те их претвара у латиничне и сада они могу да се користе.  Ако укуцате ћириличну адресу сајта у ваш веб читач, она неће као таква бити употребљена, већ ће је веб читач претворити у латиничну и надаље је користити и приказивати као такву. И ту се ствар око подршке за нелатинске знакове па и ћирилицу – завршава.

Тако на пример за домен из.срб, ИДН верзија изгледа овако: xn--g1ab.xn--90a3ac .

Нечитко? Нејасно? Безвезе? Ружно? Боже сачувај? Неприхватљиво? Ђубре? Да, све то. Ћирилица? Не, тога нема.

Дакле, зато тврдим да је цела прича око ћириличних домена обична превара. Ћирилица у доменима постоји само док је куцате. Оног тренутка када притиснете <Enter>, ћирилица бива прекодирана у ово ђубре као из горњег примера и надаље је тако видите и користите.

Подршка у програмима

Подршка за нелатиничне знакове је врло слаба и углавном се своди на већ описан систем прекодирања у латиничне знакове јер тада је обезбеђено да ствар функционише. То што су домени читки само рачунарима, није толико битно – битно је да сте ви преварени да сте као регистровали ћирилични домен. Преостаје само да вас убеде да је : xn--g1ab.xn--90a3ac у ствари ћирилица.

Уосталом ставите миша изнад овог линка (из.срб) и видите шта веб читач приказује. Можете погледати у код стране да се уверите да у линку у ствари стоји ћирилични домен.

ИДН је подржан само у најновијим верзијама веб читач и вероватно понеком имејл клијенту. Највећи број апликација уопште не подржава директно коришћење нелатиничних знакова у доменима, али ће радити ако ручно укуцате ИДН верзију.

Подешавање хостинга за ћирилични домен

Е овде почиње игранка. Дакле, регистровали сте ћирилични домен и сада желите да подесите хостинг како бисте приказали сајт на њему.

У примеру који сам поменуо,регистровао сам из.срб домен. Међутим, када сам хтео да подесим хостинг, очекивано сам наишао на проблеме. Најпре, хостинг сервер уопште не подржава ћирилицу у доменима (није изузетак, практично ниједан хостинг је не подржава). То је значило да сам морао да ручно преведем ћирилични облик из.срб у ИДН облик xn--g1ab.xn--90a3ac .

Када сам то урадио могао сам да подесим хостинг, дакле не за домен из.срб, него за xn--g1ab.xn--90a3ac . Након тога све је ишло углавном уобичајено као и за обичне домене. Поступак зависи од сервера до сервера али ако сте регистровали један домен, исто је и са оваквим. Једино ограничење је да, шта год подешавали везано за домен, не можете користити ћирилицу, већ увек морате користити ИДН кодирање. То се односи и на евентуалне поддомене.

Ево како изгледа конфигурација ДНС-а за домен из.срб:

; Zone file for xn--g1ab.xn--90a3ac
xn--g1ab.xn--90a3ac.	86400	IN	SOA	ns1.uzice.net.	server.mtu.com.	(	2012013102	86400	7200	3600000	86400	)
xn--g1ab.xn--90a3ac.	86400	IN	NS	ns1.uzice.net.
xn--g1ab.xn--90a3ac.	86400	IN	NS	ns2.uzice.net.
xn--g1ab.xn--90a3ac.	14400	IN	A	216.172.104.2
localhost	14400	IN	A	127.0.0.1
xn--g1ab.xn--90a3ac.	14400	IN	MX	0	xn--g1ab.xn--90a3ac.
mail	14400	IN	CNAME	xn--g1ab.xn--90a3ac.
www	14400	IN	CNAME	xn--g1ab.xn--90a3ac.
ftp	14400	IN	CNAME	xn--g1ab.xn--90a3ac.

Ово је аутоматски генерисано када сам подесио хостинг. Одмах је уочљиво да од ћирилице нема ни трага. Сервер, очекивано, направио поддомене mail, www i ftp. Е сад, да ли ћете ви куцати у веб читач домен www.из.срб? Сумњам. Ако сте окорели ћириличар за вас ће бити гнусно да мешате латиницу и ћирилицу, а ако нисте, онда ћете имати макар неугодност естетске природе.

Због тога су се неки људи већ досетили па су увели поддомен њњњ као замену за www. То може да буде корисно, ако ни због чега другог, оно зато што ће свако по навици почети да куца назив домена www, али на ћириличној тастатури ће добити њњњ, па ћете му бар олакшати.

Дакле, следећи циљ је да омогућим да ради домен њњњ.из.срб.

То се постиже тако што се на хостингу дода домен њњњ.из.срб као паркирани домен на постојећи из.срб или се дода поддомен њњњ на домен из.срб, зависи како вам одговара. Нажалост, на мом хосту, ни једно ни друго не ради. Но, ипак пробајте код себе. Најпре, не заборавите да њњњ морате прекодирати у ИДН верзију и то звучи овако: xn--g2aaa, а пун назив домена xn--g2aaa.xn--g1ab.xn--90a3ac .

У ДНС-у ће бити додат нови слог:

xn--g2aaa	14400	IN	CNAME	xn--g1ab.xn--90a3ac.

Када је у питању имејл, не бих вам препоручио да користите ћирилична корисничка имена. Изворно у ћирилици то сигурно неће радити, а ИДН варијанте је бескорисна. Зар би неко могао очекивати да ће ико да користи имејл адресу као на пример [email protected] (администрација@из.срб)?

За друге сервисе, немојте ни размишљати о ћирилици.

Какви су све проблеми

У чланку сам се већ осврнуо на неке од проблема али хајде ипак да их саберем све на једно место (то јест, не све, него све које сам до сада могао да приметим).

– ћирилични домен постоји само у регистру. Мoжемо га укуцати или негде записати као линк, али ће он одмах бити претворен у нечитку ИДН верзију  и даље коришћен као такав;

– веб читачи ћириличне домене неће памтити у историји или букмарк листама, већ ће памтити сaмо нечитке ИДН варијанте. Tо значи да неће радити ни помоћне алатке које аутоматски нуде већ коришћене домене или претраживање домена;

– оптимизација за интерент претраживаче (SEO) је са ИДН доменима отежана јер се ћириличне кључне речи  уопште не виде. Из тога следи да сви алати и механизми који се ослањају на SEO постају или ограничено функционални или, вероватније потпуно нефункционални;

– администрација домена је веома отежана зато што се у алатима не виде стварни ћирилични називи домена него само ИДН варијанте које су нечитке. Ово постаје озбиљан проблем нарочито ако неко администрира већи број домена јер напросто не може да зна који је који ИДН домен;

– имејл сервис на ћириличном домену је практично неупотребљив, пошто, за разлику од веб сервиса, аутомаизација у конверзији ћирилице у ИДН, ако је уопште има, није корисна;

– веб читачи умеју да аутоматски додају www испред имена домена. То на ћириличним доменима смета јер се меша ћирилица и латиница;

– многи програми умеју да у тексту препознају веб адресе захваљујући унапред познатим шаблонима за формирање назива домена. ИДН домени потпуно разбијају ту шему и мора се чекати да почне шира примена ИДН кодирања да би то постало функционално;

– ако неко има латинични .rs домен, ћирилична верзија ће имати наставак .срб што ће правити проблем корисницима који су навикнути на латиничну верзију јер ће по правилу из навике куцати ћирилично .рс уместо .срб (не питајте колико пута сам у току овог подешавања откуцао њњњ.из.рс уместо њњњ.из.срб);

– ако желите да свој сајт са ћириличним доменом упишете у неки адресар на Интернету, мораћете да уписујете ИДН верзију јер ћирилица са високом вероватноћом, уопште неће моћи да се упише или ако се и упише биће на неки начин осакаћена па тиме и адреса неупотребљива;

Практична примена

Узевши све у обзир, јасно је да је практична примена ћириличних .срб домена практично никаква и своди се на демонстрацију идеје (што би Енглези рекли „proof of concept“), али идеје која је далеко од употребљивог. Сви аргументи које је користио РНИДС (и заговорници ћириличног домена који су подржавали РНИДС) су пали у воду из само једног разлога: то не ради. Ћирилични домени се не виде.

Док су ћирилични домени бесплани (односно коштају један динар) има неког смисла регистровати их, вежбе ради. Али када РНИДС почне да их наплаћује, питање је колико ће сва зајебанција има смисла.

Чему плаћање домена који су толико непрактични да немају ама баш никакву употребну вредност?

Закључак

Није тајна да је ICANN омогућио ИДН домене због пара. Нови домени значе огромне нове приливе у њихову касу. Ипак, није много држава потрчало одмах да се ухвати у коло и региструје националне домене нанационалним писмима – али наша јесте. Односно није држава него РНИДС пошто он функционише потпуно независно и без икакве контроле државе узурпирајући национални домен најпре кроз безбразно високу цену регистрације домена, а затим и кроз заиста баналне начине како троше новац кога имају превише.

Поред Србије, само је још Русија увела ћирилични домен. Русија себи може да приушти овакве експерименте, а ми ипак треба да сачекамо да се види хоће ли експеримент успети или не, па тек онда да дајемо новац на то. Ако РНИДС има пара да баца на овакве стари, то само значи да има превише пара – а то треба да се регулише само на један начин – снижењем цена регистрације домена.

Ћирилични домен је за РНИДС само још један начин да некако потроши паре да би смањио огроман вишак на свом рачуну. Нажалост, у својој идеји увођења ћириличних домена имао је поприличну подршку разноразних ћириличара који су као млади мајмуни потрчали на банане не видећи да су оне зелене и нејестиве. Надам се да ће сада сви ти ћириличари дићи дрвље и камење на РНИДС јер су преварени.

Ја сам свој глас одавно дигао и мој став је јасан. РНИДС је зло настало у транзицији. РНИДС треба угасити и заменити га новом организацијом која ће националним доменом управљати домаћински и одговорно, имајући најпре у виду интерес друштва и грађана, и која неће радити на профитном принципу који доводи до оваквих будалаштина као што је трошење крваво отетих пара на нефункционалан ћирилични домен и сличне глупости.

48 Comments

  1. из главе

    када би сви људи тако размишљали, још би се сви пентрали по гранама… можда је тако било у тренутку писања текста, али суштина је да је то наше ( ај’да „занемаримо“ да је наша ћирилица најчитљивије писмо) и да ми требамо да све то што је Пеђа навео унапредимо, јер тиме унапређујемо себе, а искључиво само унапређивањем себе и својега можемо очекивати бољи стандард.

  2. Вук

    Верујем да касним са укључењем у овај разговор, али ово је први чланак који ми је изашао, а да није плаћена реклама на Гуглу, за упит “списак .срб домена”. А како има 10+ година од настанка првобитног чланка, волео бих чути какво је стање сада. Је ли цела ствар сада спроводљивија или не? Главно су подршка за прегледаче и мејлове, ту нема дилеме, а не би смело бити ни компромиса.

    Разматрам куповину у пословне сврхе, па ме интересују детаљи. Ставовима сам, морам признати, близак аутору, пошто нешто што није применљиво, корисник неће користити и ту је крај. Хвала и поздрав! Сјајан је блог, за мене који нисам програмер, ово је све врло читко и јасно.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Попуните израз тако да буде тачан: *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.