Теме: Друштво | Информатичко друштво

Интернет приватност: водите ли рачуна о себи? А о другима?

Скраћена веза: http://pedja.supurovic.net/veza/245

Сматрам себе комуникативном особом. Можда се са тим неко ко ме познаје неће сложити, али мени се накако чини да врло лако улазим у комуникацију са другима преко Интернета, знао их или не знао, било на форумима, било на чету, фејсбуку, скајпу, ајсикјуу и другим начинима комуникације. Поред тога, немам проблем са сакривањем свог идентитета, чак и на местима где се по правилу користе надимци, ја не кријем своје име, ко сам и шта сам.

Ипак, имам неке границе, знам шта је то што ми не смета да други знају о мени, али има и много тога што сматрам личним и остављам за себе, породицу и узак круг блиских пријатеља.

У ствари, када боље размислим, постоји неколико степени личног:

– баш лично, интимно, што је само за мене. Не, не ради се ту о тајнама, него просто о стварима које сматрам превише интимним и које нису за туђе очи. На пример то је обављање нужде, купање,прање зуба, бријање и слично. Сигуран сам да се неко неће сложити, али по мом поимању, такве ствари се не раде у друштву друге особе, ма која да је.

– интимни односи између две особе. У то спада и секс али и љубљење. То се ради само у друштву особе са којом се то ради, зар не? Знам, многима може бити чудно што љубљење стављам у ову категорију, али код мене је то тако – не волим љубљење на јавном месту – ни да ја то радим нити да видим неког другог;

– веома блиски пријатељи увек имају и могућност да знају неке веома интимне ствари једни о другима, и то треба да остане између њих. Када сам са неким близак, очекујем да моју приватност поштује, чак и ако се наши односи покваре;

– породичне ствари треба да остану у кругу породице, чак и ако се чланови породице отуђе једни од других. Ако шта не волим да видим то је да се муж и жена или неко тако близак свађају у присуству других;

– све остало је јавно, почев од имена, тога чиме се бавим или сам се бавио, с ким се дружим, какви су ми погледи на свет, моји политички ставови и слично.

Тако некако ја на то гледам, али не само у односу на себе већ и на друге. Ове исте критеријуме примењујем и према приватности других, па чак и ако они сами знатно лабавије гледају на све то. О другима не откривам, ако нешто знам, ако не бих волео да нешто слично откривам о себи.

Приметио сам да многи други о томе не воде рачуна. Не само што не брину о својој приватности, него ни о туђој. На Интернету свакодневно виђам неке ствари због којих ми буде и непријатно, јер то сматрам неком приватношћу која није за објављивање.

Недавно ми је требао контакт са једном особом коју познајем и потражио сам је преко Гугла, надајући се неком личном сајту или тако нечем. Гугл је брзо обавио ствар и избацио ми пар линкова – сви одреда су били профили на неким сајтовима за упознавање, чак и оним који очигледно теже сексуалним услугама. Сумњам да је та особа размишљала када је на такве сајтове стављала своје личне податке. Да се разумемо, не мислим да је лоше учлањавати се на такве сајтове, само сматрам да је то ипак нешто што треба да буде приватна ствар.

Много више забрињавају разне друштвене мреже. Оне су ових дана на мети медија због угрожавања приватности али у сасвим другом контексту, јер власници таквих сајтова имају пун приступ вашим подацима и могу са њима да раде шта год желе. Оно о чему ја говорим је чување своје приватности у смислу шта о себи дозвољавате да види јавност.

Уверен сам да већина читалаца овог мог блога има налог на Фејсбуку или неком сличном сајту, ако не и на више њих, и на њима има много пријатеља. Сваки такав сајт нуди обимне обрасце за приличним бројем поља у која можете уписати податке о себи, не само име и презиме, датум и место рођења, него и много тога другог, па и то са ким сте у вези или ако везу раскинете када сте је раскинули и слично. Циљ је ваљда да преко таквих личних профила, сајт може лакше да вам пронађе особе сличних занимања и омогући вам да се упознате. Колико од тих података дајете о себи и размишљате ли о томе да ли је све то потребно попуњавати? Да ли сте некада проверили могућност подешавања нивоа приватности тих података тако да бар ограничите ко све то може да види?

Ствар је таква, да ми можемо у великој мери да контролишемо сопствену приватност, јер, на првом месту, ми смо ти од којих све информације потичу. О томе само треба размишљамо и да, када попуњавамо неки образац само треба да се запитамо, да ли је баш неопходно да га целог попунимо.

Да ли помислите некада, какав ће ваш однос према вашој приватности бити за десетак година и да ли ће вам бити пријатно ако Гугл на претрагу по вашем имену избаци нешто што сте писали данас? Тинејџери, вероватно најмасовнији део интернет популације, истовремено је и најбезбрижнији и најмање мисли о таквим стварима. Њима је све то само добра забава и ништа друго није важније од тога. Али, за десетак година, када се уозбиље, запосле, направе неку каријеру, можда постану јавне личности, како ће им се свидети ако се по новинама буду развлачили њихови тинејџерски коментари или фотографије после лудих журки, или не дај боже, нешто интимније?

Једна моја пријатељица, врло млада особа, поставила је на Интернет неке своје фотографије са нудистичке плаже. Потпуно је разумем, има чиме да се дичи, а и фотографије су далеко од неукуса. Међутим, не верујем да је размишљала како ће на то гледати за неку годину.

Вас као особу, не приказују само суви подаци. О вама много говори и оно то радите или говорите и како се понашате. Једно је када са пријатељима ћаскате уз пиће у кафани, а сасвим друго када са њима ћаскате на Интернету, нарочито ако се ради о неком форуму или другом јавном месту где се све што је написано бележи. У разговору са пријатељима користите један речник, али велика је грешка исти такав речник користити и на оваквим јавним местима.

Неко ће рећи „баш ме брига, то сам ја, немам шта да кријем“, али га врло брзо буде брига када га то доведе у непријатну ситуацију. А верујте, ако неко жели да вас доведе у непријатну позицију, највише воли да то уради користећи оно што сте сами рекли, написали или другачије објавили. Уосталом, запитајте се да ли бисте баш волели да се све што сте написали на Интернету појави у локалним новинама које читају људи из вашег најближег окружења: пријатељи, породица, бивше девојке или момци, садашња девојка или момак, можда жена или супруг?, комшије, професори, школски другови, колеге са посла, шефови? Мислите да они то не могу да виде? Ах, како се варате, не само они, то што радите на Интернету могу да виде сви.

Направите експеримент, укуцајте у Гугл своје име и презиме или надимак који често користите па проверите шта он то све „зна“ о вама. Можда се озбиљно забринете, нарочито због тога што, нешто што је једном објављено на Инернету, обично остаје објављено заувек. Могућност уклањања је по правилу минимална, а чак и ако уклоните оригиналан садржај, више је него извесно да је он одавно ископиран на нека друга места одакле га сасвим сигурно не можете уклонити.

Но, брига о сопственој приватности је једна ствар и ту заиста сами држите конце у рукама. Од вас зависи шта објављујете о себи. Међутим, колико, водите рачуна о приватности других? Одмерите ли каткад, да оно то сте објавили није у реду, јер открива неке приватне или интимне детаље о другим особама? Нисте? Нисте једини. Колико мало људи воде рачуна о сопственој приватности, још мање воде о туђој.

Интернет је препун разних испричаних догодовштина, трачева или дискусија у којима се не ретко појављују имена људи који и не знају да се о њима прича. Још је више фотографија. Обично су то фотографије на којима су људи у својим не најбољим издањима. Завирите мало у Интернет фото-албуме својих пријатеља, изненадићете се колико ту има фотографија са разних журки, излазака у град и пијанки. Сасвим је могуће да сте на некој од тих фотографија и ви, ухваћени у некој пози у четири ујутро, обезнањени од лудовања. После тога, прегледајте и свој фото-албум па размислите да ли може да се деси да некоме од ваших пријатеља не буде право ако се пронађе у неком од њих.

Нема шанси да ће се пронаћи? Мислите? Питајте Гугл шта мисли о томе.

На крају крајева, закон вас обавезује да за објављивање таквих ствари морате имати дозволу онога о коме се ради. Наравно, најчешће ваше пријатеље неће погодити што сте им ставили фотографије на Интернет, многи ће се чак и обрадовати, неко се можда и љутне, а мала је прилика да ће неко толико да се наљути да ће вас терати на суд због тога. Ипак, увек размислите да ли је у реду радити тако нешто.

Нажалост, има људи који туђе приватне ствари износе у јавност намерно. Неко им се замери или се иначе врло блиски људи посвађају и онда крене освета преко Интернета, изношење прљавог веша без икаквих критеријума. Да ствар буде гора, жртва скоро и да не може да се одбрани, а поготово не да исправи начињену штету. А штета може да буде огромна и то много већа онима који то раде, јер такви поступци су испод сваке части и тако нешто могу да раде само људи који заиста имају озбиљне проблеме у глави.

Целом овом причом нисам имао намеру да вас заплашим, већ само да вам скренем пажњу. Не морате бити оптерећени чувањем своје приватности, али бар будите свесни да на Интернету приватности нема.


Поделите овај чланак са пријатељима


1 comment to Интернет приватност: водите ли рачуна о себи? А о другима?

Leave a Reply

 

 

 

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Попуните израз тако да буде тачан: *