У ствари тачан назив ове антене је Yagi-Uda po japanskim naučnicima (Hidetsugu Yagi и Shintaro Uda), који су је конструисали. Антена је направљена 1926. године у оквиру пројекта бежичног преноса електричне енергије, за шта му је била потребна високо усмерена антена. Познатија је као Yagi антена јер је 1928. године Hidetsugu Yagi објавио чланак о истраживањима у области кратких таласа на еглеском језику и у њему поменуо и ову антену.
Антена је врло брзо постала популарна јер је била једноставне конструкције, а имала је велико усмерење и велики однос сигнал-шум. 1930. је ова антена употребљена у систему за навигацију авиона приликом слетања, а управо је Униоверзитет Тохоку где су Hidetsugu Yagi и Shintaro Uda били запослени 1933. остварио краткоталасну радио везу на растојању од 40 километара између два јапанска острва.
Американци су Yagi-Uda антене користили већ у Другом светском рату на радарима, али и авионима, као и Немци. Занимљиво је да је јапанска војска за те антене сазнала тек пред крај рата, након заплене техничких белешки једног од заробљених британских радарских техничара, а тада су сазнали да је антена у ствари дело јапанског научника. Антена је чак уграђена и у атомске бомбе које су бачене на Хирошиму и Нагасаки.
Због својих карактеристика, Yagi-Uda антена је добила широку примену у свим радио-везама где је било потребно премостити велика растојања. Данас ове антене се користе за пријем радио и ТВ програма, ликовима за мерења и даљинску контролу, у радиоаматерским и другим везама, а изузетно су популарне за бежично умрежавање.